Otvorite telefon da pogledate nekoliko poruka. Nekoliko minuta kasnije već ste videli nečiji novi automobil, unapređenje, preuređen stan i putovanje koje sebi trenutno ne možete da priuštite. Vaš dan se nije promenio, ali vam odjednom deluje skromnije nego pre nego što ste uzeli telefon.
Ovakav prizor ne znači da su tuđe radosti lažne, niti da je pogrešno pokazati nešto lepo. Problem počinje kada tuđi uspeh postane mera naše vrednosti, a sopstveni život počnemo da procenjujemo gotovo isključivo po onome što se može fotografisati, kupiti ili prebrojati.
Šta zapravo poredimo dok gledamo tuđe živote?
Na društvenim mrežama najčešće vidimo odabrani deo nečijeg iskustva. Fotografija sa odmora može biti sasvim iskrena, a ipak ne pokazuje nečije finansijske obaveze, porodične brige ili umor. Ništa od toga ne moramo da znamo da bismo se obradovali zbog drugoga. Važno je samo da iz jednog prizora ne izvlačimo zaključak o celom njegovom životu — ili o svom.
Pregled istraživanja iz 2020, objavljen u časopisu Current Opinion in Psychology, opisuje kako poređenje na društvenim mrežama zavisi i od korisnika i od načina korišćenja. Pasivno pregledanje sadržaja posebno je povezano sa češćim poređenjem. U mnogim analiziranim radovima poređenje sa ljudima koje doživljavamo kao uspešnije bilo je povezano sa lošijim subjektivnim blagostanjem.
Ipak, slika nije jednaka za sve. Kritički pregled Adrijana Majera i Bendžamina Džonsona iz 2022. naglašava da nalazi nisu jednoznačni: poređenje nekoga može obeshrabriti, nekoga podstaći, a smer povezanosti može biti i obrnut ili uzajaman. Nije opravdano tvrditi da mreže svakome štete ili da svaka tuđa objava izaziva nezadovoljstvo.
Novac je važan. Šta se dešava kada postane glavno merilo?
Siguran prihod, plaćeni računi i mogućnost da rešimo nepredviđen trošak imaju stvarnu vrednost. Želja za boljom platom, udobnijim domom ili putovanjem nije nešto zbog čega treba da se pravdamo. Kada neko brine kako će platiti stanarinu, poruka da „novac nije važan“ može zvučati kao nerazumevanje njegovog života.
Drugo je pitanje koliko od posedovanja očekujemo potvrdu sopstvene vrednosti. Meta-analiza Helge Ditmar i saradnika iz 2014. obuhvatila je 259 nezavisnih uzoraka i pronašla povezanost snažnije materijalističke orijentacije sa nižim blagostanjem. Nalazi su se razlikovali u zavisnosti od načina merenja i okolnosti.
Ovo istraživanje ne govori da je svaki imućan čovek nezadovoljan, niti da nas jedna skupa kupovina čini materijalistima. Materijalni položaj i davanje prvenstva novcu i statusu nisu ista stvar. Iz povezanosti se, takođe, ne može izvući jednostavan zaključak o uzroku i posledici za svaku osobu.
Kada dokazivanje počne da nas košta
Zamislimo osobu koja želi novi telefon jer joj postojeći više ne radi dobro. Kupovina može biti sasvim razumna. Druga osoba menja ispravan uređaj zato što joj je neprijatno da pred kolegama izvadi stariji model. Isti predmet, ali različit razlog i drugačiji pritisak.
Slično je sa izlascima i putovanjima. Ako zbog utiska pristajemo na trošak koji ugrožava naše osnovne obaveze, vredi zastati. Nije potrebno da osuđujemo sebe ili druge. Dovoljno je da primetimo kada odluku više vodi strah da ćemo izgledati neuspešno nego naša potreba ili zadovoljstvo.
Karakter se vidi u običnim situacijama
Uspesi koje pokazujemo govore nešto o našem radu, interesovanjima i mogućnostima. Za poverenje među ljudima potrebne su i druge informacije: možemo li da se oslonimo jedni na druge, kako rešavamo neslaganje i šta radimo kada pogrešimo.
Pouzdanost može izgledati vrlo jednostavno: javiti na vreme da kasnimo, ispuniti dogovor ili priznati da obećanje ne možemo da održimo. Poštovanje se vidi i u tome da saslušamo sagovornika, ne ponižavamo nekoga pred drugima i prihvatimo odgovor koji nam ne odgovara.
Ne moramo biti nepogrešivi da bismo bili pouzdani. Ponekad je upravo način na koji ispravimo grešku važniji za odnos od pokušaja da sačuvamo sliku o sebi. To je vrednosni stav o odnosima, a ne naučna formula za procenu nečijeg karaktera.
Pet praktičnih koraka za manje pritiska
- Pre veće kupovine proverite razlog. Da li biste ovo želeli i kada niko drugi ne bi znao da ste kupili? Zatim proverite da li se trošak uklapa u vaše mogućnosti.
- Posmatrajte kako se osećate posle pregledanja mreža. Ako vas određeni sadržaji redovno uznemire ili podstiču na dokazivanje, probajte da ih privremeno utišate i vidite da li vam to odgovara.
- Napišite tri svoja prioriteta. Na primer: finansijska sigurnost, više vremena sa porodicom ili završetak obuke. Konkretan cilj lakše je proveriti od neodređenog zahteva da „budete uspešniji“.
- Primetite napredak koji nije za fotografiju. Vraćen dug, održan dogovor ili naučena veština zaslužuju da ih priznate sebi.
- Vežbajte iskreno priznanje tuđeg truda. Možete nekome čestitati bez obaveze da se odmah uporedite s njim. Ako se javi zavist, pokušajte da prepoznate šta vam nedostaje i postoji li ostvariv korak prema tome.
Ovo su predlozi za svakodnevno preispitivanje, a ne psihološki test ili dokazano rešenje za svakoga. Ne morate ih primenjivati sve odjednom. Izaberite jednu situaciju u kojoj osećate pritisak i počnite od nje.
Možemo želeti više, a poštovati ono što već jesmo
Ambicija i zahvalnost mogu da postoje zajedno. Možemo raditi za bolji život i istovremeno prestati da se stidimo trenutnog položaja. Možemo uživati u lepim stvarima, a ostati pažljivi prema ljudima i odgovorni prema svojim mogućnostima.
O tome kako da prepoznamo i podržimo tuđi trud pisali smo i u tekstu Tuđi uspeh ne umanjuje naš: zašto je važno da hvalimo jedni druge.
Vaš život ne mora da izgleda impresivno na ekranu da bi bio vredan poštovanja. U njemu ima mesta i za ciljeve koje još niste ostvarili i za ono što već pružate ljudima: pažnju, pošten odnos i reč na koju mogu da se oslone.
Izvori i napomena
Tekst je autorski osvrt uz istraživački kontekst; praktični primeri su ilustrativni.
Izvori: Social comparison on social networking sites, 2020; Meier i Johnson: Social comparison and envy on social media: A critical review, 2022; Dittmar i saradnici: The relationship between materialism and personal well-being: A meta-analysis, 2014.
