Litvanija i Luksemburg postale su prve članice EU koje su se sporazumele o transferu statistike o energiji iz obnovljivih izvora zahvaljujući čemu bi Veliko Vojvodstvo moglo da ispuni svoje ciljeve u zelenoj energiji za 2020. U međuvremenu i Estonija želi da sličnim sporazumima finansira ambicije u proizvodnji energije iz vetra. To će joj izgleda i poći za rukom jer je Luksemburg najavio da i sa Estonijom planira sporazum poput onog sa Litvanijom.
Još 2015. Litvanija je ispunila svoj cilj za 2020. da 23% energije proizvodi iz obnovljivih izvora i sada je udeo obnovljivih u energetskom miksu te baltičke zemlje 25,75%. Istovremeno Luksemburg nije ispunio cilj od 11% i stigao je samo do 5%.
Direktiva EU o obnovljivoj energiji (RED) dozvoljava članicama mogućnost sklapanja sporazuma o statističkom transferu po kome određena količina obnovljive energije može da bude preusmerena iz statistika jedne članice u statistike druge.
Litvanija i Luksemburg su prve koje su iskoristile prednost tog mehanizma. Veliko Vojvodstvo je u poslednjem izveštaju o energetici objavilo da planira da iskoristi takve sporazume kako bi ispunilo svoj cilj i pomoglo da se ispuni cilj EU da se 2020. godine 20% energije dobija iz obnovljivih izvora.
Trenutno se radi na izmenama direktive o obnovljivoj energiji ali se očekuje da mehanizam saradnje ostane i u novoj verziji, s obzirom da članicama daje veću fleksibilnost na putu dostizanja ciljeva.
Tim mehanizmom se podstiče saradnja u kojoj zemlje sa obilnijim i jevtinijim izvorima obnovljive energije mogu da pomognu članicama koje na raspolaganju imaju male resurse. Mehanizmom nije predviđen stvarni transfer proizvedene energije iz jedne zemlje u drugu već se dve strane samo sporazumevaju o transferu statističkih podataka.
Direktor Generalnog direktorata EK za energetiku Dominik Ristori (Dominique) pozdravio je “presudni sporazum” Litvanije i Luksemburga i pozvao ostale članice EU da urade isto, posebno imajući na umu ciljeve za obnovljivu energiju za 2030.
Potpisivanju sporazuma 26. oktobra u Viljnusu prisustvovali su i litvanska predsednica Dalija Gribauskaite (Dalia Grybauskaitė) i veliki vojvoda Luksemburga Henri.
Ministar energetike Litvanije Žigimantas Vaičunas (Žygimantas Vaičiūnas) rekao je da “da je to događaj od istorijskog značaja za celu EU” i “praktični bilateralni uspeh”.
Viljnus je pristao da transferiše deo svog obnovljivog suficita u periodu 2018-2020. Luksemburgu, minimum 700GWh, što će Litvaniji doneti profit od oko deset miliona evra. Taj novac je već opredeljen za projekte obnovljive energije i istraživanja.
Sporazum su pozdravili iz organizacije VindEvropa (WindEurope) gde se nadaju da će prihodi od transfera biti reinvestirani u energiju vetra kako bi se povećali postojeći litvanski kapaciteti od 500MW.
Nade Estonije
U budućnosti bi moglo da bude više takvih sporazuma jer mnoge članice EU zaostaju za postavljenim ciljevima za obnovljivu energiju za 2020.
Među onim drugim, koje nemaju problema sa ispunjavanjem cilja, nalazi se i trenutno predsedavajuća EU Estonija koja je nedavno objavila dokument sa detaljima o suficitu energije koji može da ponudi.
Ministar ekonomije Luksemburga obznanio je plan da se prihvati ponuda Estonije i da već početkom novembra potpiše još jedan ugovor o saradnji u Talinu. Time bi se dodatno uvećala verovatnoća da Luksemburg ispuni svoj cilj za 2020. Ministar nije saopštio detalje budućeg sporazuma.
Estonija želi da sredstvima od takvih ugovora finansira velike vetroparkove, poput planirane izgradnje “ofšor” vetroparka od gotovo 1GW na Baltičkom moru.
Kako se navodi, Talinu su potrebne garancije na dugi rok za ulaganja u tako velike projekte koji neće biti završeni pre 2020. godine.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
