Od sredine decembra stupa na snagu novi evropski Zakon o unošenju biljaka u zemlje Evropske unije, čiji je cilj da se spreči širenje biljnih štetočina.
Od 14. decembra stupa na snagu propis koji definiše da će biljke koje putnici iz Srbije žele da unesu u zemlje EU, morati da imaju fitosanitarni sertifikat.
Kako je rečeno u Evropskom telu za bezbednost hrane (EFSA), to znači da će se putnicima na granici sa, na primer, Mađarskom ili Hrvatskom, oduzimati većina voća, poput jabuka, krušaka, šljiva i trešnji, ali ne i banane, ananas, kokos, durijan i urme.
Navodi se da su stroži pravilnici o tome šta putnici smeju da unesu u EU napravljeni zbog biljnih štetočina, kao deo direktive Unije koja se odnosi na voće i povreće, a koja se primenjuje u zavisnosti od procene.
Na listi biljnih štetočina te evropske institucije zbog kojih su pooštrena pravila su 20 karantinskih štetočina koje se množe i šire, među kojima su japanska buba, azijska buba dugog roga, citrusove zelena i crna tačka i Xylella fastidiosa, čiji je ekonomski, ekološki i društveni uticaj na teritoriji EU najoštriji.
„Izbor štetočina zasnovan je na proceni Evropske komisije i EFSA koje uzimaju u obzir verovatnoću širenja, uspostavljanja i posledice štetočina. Uredbom se utvrđuje lista biljaka visokog rizika čiji će uvoz na teritoriji EU biti privremeno zabranjen od 14. decembra“, navode u EFSA.
Nova pravila, kako dodaju, imaju za krajnji cilj zaštitu teritorije EU i njenih biljaka, kao i sigurnu trgovinu i ublažavanje uticaja klimatskih promena na zdravlje useva i šuma.
U EFSA tvrde da će od novih pravila imati koristi i građani, uzgajivači i poljoprivrednici. Ova pravila, neće pogoditi izvoznike ovih vrsta voća jer oni svakako moraju da imaju fitosanitarni sertifikat, za razliku od građana koji putuju u zemlje EU.
„Putnike će na granici sačekati i stroža kontrola putnih torbi“, saopštili su nadležni organi Uprave za bezbednost hrane u Mađarskoj.
Međutim, ovakva praksa oko hrane od ranije se primenjuje u svetu, pa čak i na pasoškim terminalima u zapadnim zemljama kontroliše se prtljag i to rade službenici na aerodromima, sa obučenim psima. Tako je i u Meksiku i u Španiji i SAD-u i drugim zemljama.
Verovtno će visina mita koja se trenutno daje Mađarskim carinicima udvostručiti svoju cenu ali videćemo kako će se ova nova zabrana odraziti na putnike koji robu putničkim saobraćajem unose u EU.
