U društvu u kojem se često vrednuju status i titule, važno je podsetiti se da dostojanstvo proizilazi iz rada i ljudskosti, a ne iz položaja.
Jedna priča govori o mladiću koji je ponosno govorio da mu majka vozi tramvaj, da bi se kasnije ispostavilo da zapravo radi na čišćenju tramvaja na okretištu. Nije se stideo nje, već mogućeg podsmeha okoline. Ipak, upravo njen posao, kao i trud mnogih roditelja u sličnim situacijama, omogućio je deci osnovne uslove za život.
Slična pouka dolazi i iz jedne scene u tržnom centru. Kada je dečak bacio žvaku na pod, uz komentar da će je „počistiti čistačica“, njegov vršnjak ga je upitao kako bi se osećao da to mora da ukloni njegova majka. Odgovora nije bilo.
Ovi primeri jasno pokazuju da ne postoje „veliki“ i „mali“ poslovi. Svaki rad ima značaj i doprinosi funkcionisanju zajednice – od direktora do čistačice.
Zato je važno setiti se da jedan osmeh, „dobar dan“ ili ljubazna reč nisu sitnice, već znakovi ljudskosti.
Jer poštovanje nije privilegija, već temelj svakog odnosa.
