Podaci pokazuju da su troškovi stanovanja od 2020. do 2023. godine u većini evropskih zemalja porasli. U proseku, na nivou EU, rast iznosi 1,2 procentna, ali u nekim državama povećanje je bilo mnogo veće.
Najveći rast beleži Mađarska (+5,7 pp), zatim Norveška (+5 pp), Estonija (+4 pp), Luksemburg (+3,8 pp) i Nemačka (+3,7 pp). S druge strane, Bugarska je jedina zemlja u kojoj su troškovi stanovanja značajno pali, za 2 procentna.
Prema izveštaju OECD-a, postoje različiti faktori koji utiču na troškove stanovanja, uključujući uslove za dobijanje stambenih kredita, visinu kamatnih stopa i odnos kredita prema vrednosti nekretnine.
Danas prosečno evropsko domaćinstvo izdvaja petinu svog raspoloživog prihoda na stanarinu, kredite, račune i druge povezane troškove.
Šta sve spada u troškove stanovanja?
Prema podacima Evrostata, troškovi stanovanja uključuju mesečne izdatke vezane za korišćenje stambenog prostora, kao što su računi za vodu, struju, gas i grejanje. Vlasnici nekretnina u ovu kategoriju ubrajaju i kamate na stambene kredite, dok stanari plaćaju mesečnu kiriju. Takođe, tu su i troškovi osiguranja, poreza na imovinu, obaveznih komunalnih taksi, redovnog održavanja i popravki.
Troškovi stanovanja u Evropi nastavljaju da rastu, a razlike između zemalja su ogromne. U pojedinim državama, poput Grčke i Nemačke, cena krova nad glavom ozbiljno opterećuje budžete građana, dok u drugim, poput Kipra i Malte, stanovanje ostaje relativno pristupačno. Pitanje pristupačnog stanovanja postaje ključno u mnogim evropskim ekonomijama, a stručnjaci predviđaju da će ovaj trend biti jedan od najvažnijih ekonomskih izazova u godinama koje dolaze.
