Skraćeni rad u Luksemburgu za novembar zatražile su čak 52 kompanije. One su podnele zahtev za korišćenje mere skraćenog rada u novembru 2026. godine. Zahtevi obuhvataju procenjenih 1.990 radnih mesta izraženih kao ekvivalent punog radnog vremena, naspram 1.457 prethodnog meseca, saopštila je Vlada 27. oktobra.
Šta je odlučio Komitet za ekonomsku situaciju?
Komitet kojim su predsedavali ministar ekonomije Lex Delles i ministar rada Marc Spautz razmotrio je 52 zahteva, pet više nego prethodnog meseca. Pozitivno mišljenje dobilo je 48 zahteva: 27 iz konjunkturnih razloga, osam u vezi sa strukturnim planovima očuvanja zaposlenosti, sedam zbog više sile povezane, između ostalog, sa niskim vodostajem plovnih puteva i šest zbog ekonomske zavisnosti.
Konačnu odluku o državnoj podršci donosi Vlada.
Da li je gotovo 2.000 ljudi ostalo bez posla?
Ne. Ovi brojevi predstavljaju prognozu obima skraćenog rada izraženu u ekvivalentima punog radnog vremena (ETP), a ne broj otpuštenih ljudi niti potvrdu da će sve predviđene sate kompanije zaista smanjiti.
Koliko se skraćeni rad zaista koristi?
Za jul 2026, od 48 prethodno pozitivno ocenjenih zahteva, 27 kompanija zaista je koristilo meru. U 25 obrađenih obračuna evidentirano je 980 zaposlenih koji su radili skraćeno, odnosno 180 ekvivalenata punog radnog vremena. Prijavljen je 31.171 sat nerada, a trošak Fonda za zapošljavanje iznosio je 729.340 evra.
Šta je važno za zaposlene?
Skraćeni rad je mehanizam za privremeno očuvanje zaposlenja kada poslodavac nema dovoljno posla. Ne znači automatski otkaz. Zaposleni kojima poslodavac najavi ovu meru trebalo bi da zatraže objašnjenje o rasporedu, obračunu primanja i trajanju mere, a za zvanična pravila da konsultuju ADEM i nadležne službe.
Izvor: Vlada Luksemburga,
