U susret jednom od najvećih hrišćanskih praznika, Božiću – danu rođenja Isusa Hrista, za Pravoslavnu Crkvu i vernike 28. novembra počinje Božićni post.
Šestonedeljnim Božićnim postom vernici Srpske pravoslavne i Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, pripremaju se za praznovanje rođenja Isusa Hrista.
Ovo četrdesetodnevno uzdržavanje od hrane i pića, ali pre svega od ružnih misli i dela, svake godine traje od 28. novembra do 06. januara. U tom periodu život jednog hrišćanina prilagođava se pravilima koja njegovu dušu i telo treba da pripreme za veliki praznik i sjedinjenje sa Gospodom.
Kako kaže Srpska pravoslavna Crkva, život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički, što znači da se barem povremeno treba odreći nekih zadovoljstava. Na taj način čovekovo biće oslobađa se greha i, uz Božju pomoć, sjedinjuje se sa Gospodom. Zato post ima veoma važnu ulogu u životu vernika.
Hrišćani tokom godine poštuju nekoliko postova. Postoje Božićni, Vaskršnji, Petrovski, Gospojinski, beli mrs, dva Krstovdanska i post na dan Usekovanja glave Svetog Jovana.
Kada su u pitanju pravila ishrane, postoje razlike među postovima, međutim, za sve je zajedničko da nema razloga postiti u hrani, ako se ne posti i duhovno.
Tokom 40 dana Božićnog posta sredom i petkom se jede hrana pripremljena na vodi, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino. Subotom, nedeljom i na praznik Vavedenje presvete Bogorodice jede se i riba. Najstrožija pravila posta važe tokom poslednje nedelje pred Božić, kada bi vernici trebalo cele nedelje da poste na vodi, a posebno na Badnji dan.
Post na vodi podrazumeva unošenje sirove hrane, kao i namirnica pripremljenih kuvanjem i pečenjem, bez ulja, dok post na ulju pruža mnogo više mogućnosti kada su izbor i priprema hrane u pitanju.
