Crna Gora je u periodu od jula 2024. do jula 2025. ostvarila najveći rast minimalne plate među zemljama kandidatima za EU, povećavši je za više od 20 odsto, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Program „Evropa Sad 2“, koji je uveo premijer Milojko Spajić u oktobru 2024. godine, podigao je minimalnu platu sa 450 na 600 evra za zaposlene sa završenom srednjom školom, dok visokoškolci sada primaju najmanje 700 evra. Ovim potezom Crna Gora se svrstala uz Severnu Makedoniju kao država sa najdinamičnijim rastom minimalnih zarada u regionu.
Evropski kontekst: Od 164 do 2.704 evra
Prema podacima Eurostata za jul 2025. godine, minimalne plate u Evropskoj uniji kreću se u širokom spektru – od najniže u Bugarskoj (551 evro) do rekordne u Luksemburgu (2.704 evra). Među zemljama kandidatima za EU, najnižu minimalnu platu ima Ukrajina sa svega 164 evra.
Eurostat je zemlje svrstao u tri platne grupe, dok je portal Euronews dodao i četvrtu kategoriju:
Najviša grupa (iznad 1.500 evra): Luksemburg prednjači sa 2.704 evra, slede Irska (2.282), Holandija (2.246), Nemačka (2.161), Belgija (2.112) i Francuska (1.802 evra).
Vrlo niska grupa (ispod 600 evra): Severna Makedonija (584), Turska (558), Bugarska (551), Albanija (408), Moldavija (285) i Ukrajina (164 evra).
Zanimljivo je da pet članica EU – Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska – uopšte nema zakonom propisanu minimalnu platu.
Geografska podela ostaje izražena
Mapa Evrope jasno otkriva duboki jaz između zapadne i istočne Evrope. Najviše zarade beleže zapadne i severne zemlje, dok su balkanske i istočnoevropske države, uključujući većinu kandidata za EU, pozicionirane na dnu liste.
Dr Sotiria Theodoropoulou iz Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) objašnjava da viša produktivnost obično rezultuje višim platama. „Zemlje sa razvijenim industrijskim, finansijskim i visokotehnološkim sektorima imaju veću produktivnost i snažniju pregovaračku moć radnika“, navodi ekspertkinja.
Kupovna moć menja perspektivu
Kada se zarade preračunaju prema standardu kupovne moći (PPS), razlike među državama značajno se smanjuju. Luksemburg, koji u apsolutnom euro iznosu ima 4,9 puta veću minimalnu platu od Bugarske, u PPS odnosu ima „samo“ 2,3 puta veću.
Po ovom pokazatelju, najnižu minimalnu platu u EU ima Estonija (886), dok među kandidatima najgore prolazi Albanija (566). Posebno je zanimljivo da nekoliko istočnoevropskih zemalja, uključujući Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Tursku, u PPS rangiranju stoji bolje od pojedinih članica EU poput Malte, Mađarske i Slovačke.
Godišnji trendovi: Rast uprkos izazovima
Na godišnjem nivou, od jula 2024. do jula 2025, najveći rast među kandidatima ostvarile su Crna Gora i Severna Makedonija – obe preko 20 odsto. U eurozoni prednjači Hrvatska sa rastom od 15,5 odsto, dok Litvanija beleži povećanje od 12,3 odsto.
U Francuskoj je rast bio skroman (2 odsto), dok su Nemačka (5,2 odsto) i Španija (4,4 odsto) zabeležile nešto bolje rezultate, ali uz realni pad kupovne moći zbog inflacije.
Najveći pad u posmatranom periodu imali su Turska (-21,2 odsto) i Ukrajina (-9,9 odsto), uglavnom zbog kursnih razlika i inflacije.
Milioni radnika još uvek na minimalcu
Uprkos rastućem trendu, milioni radnika širom EU i dalje zarađuju minimalnu platu, koja je zamišljena da obezbedi osnovni standard života. Problem predstavlja činjenica da njen rast često ne prati stopu inflacije, što efektivno smanjuje kupovnu moć zaposlenih.
Podaci Eurostata pokazuju da je od januara do jula 2025. minimalna plata ostala nepromenjena u većini zemalja, sa izuzecima poput Severne Makedonije (7,7 odsto) i Grčke (6,1 odsto).
